LIjepo je biti sam doma

Evo doso sam doma i osjecam s eko car, nema nikoga u kuci, radim sta hocu. Sad sam si nabio mjuzu do daske i uzivam u samoci. Nema nikoga doma gol hodam po kuci, nitko mi ne govori stisaj tu muziku, nitko ne me nista ne pita, a pogotovo ne ona iritanta pitanja u intervalu od 5 min: jesi gladan, NISAM GLADAN, ali to nije bitno jer me nema ko pitati, ali sta ce biti kad postanem gladan. Onda cu si nesto skuhat, mislim da ce to biti recept 01/3365-935 pizzeria Enigma :) jer si nisam kruh kupio. 100 metara je puno pjesacenja do trgovine.
Doslo mi je jedno pitanje u glavu. Meni je jako dobro da sam sam doma i to koristim najvise sto mogu. Jedva cekam da dođem doma i zujim sam do trenutka kad starci dođu doma. Sad me zanima kad bi tako bilo svaki dan i da ih uopce ne vidim osim prije spavanja, jel bi to bilo dobro ili bi se ubrzo izgubio smisao samoce? Neam pojma, ali znam da bi prvih par mjeseci uzivao tako.

Danas je bio ok dan, skola prosla dobro, osim sto me prof izbacio sa sata zbog ne pridrzavanja bontona. Onaj zmaj sto je jucer cucio u meni preporodio se i izasao na usta ovaj put. Podrigivanje bi trajalo puno puno duze da se nisam skulirao kad me pogledao prof. Steta sto je uocio jer mislim da bi skinuo onaj rekord koji sam postavio pod velikim odmorom prije nekih mjesec dana. Bilo je jos puno rezerve, izvan ucionice sam to nadoknadio.
Ostao sam u skoli cak do 10 do 4 imao sam pripreme iz fizike, bilo je ok, nesto se na tome da nauciti. Poslije me dobra Samoborka odbacila skroz do doma, dobro ne skroz, 100 metara od kuce da se moze okrenut. JEBO KOJI SAM JA KRETEN, mogo sam si kruh kupit, aukurac, ostavila me pokraj ducana. SAD SAM LJUT, 5 min pauze da se smirim....

Evo me natrag, pocinje me glad hvata, jos malo cu izdrzat pa cu si valjda nesto narucit. Kad smo kod hrane, mislim da su mi psi gladni. Trebao bi im nesto dati za jest. Nek malo jos trpe, ak mogu ja trpit, mogu i oni :) . Ionako cu im dati ostatke od onog sta meni ostane + nesto njihove hrane.

Idem jos malo chillat okolo dok frendovi ne dođu, a onda se zna: LOM

reklamice!